Izgubljena nada i izvesnost groba
11
Prohujali su moji dani, namere i želje srca moga su razbijene.
12
Oni prave dan od noći, a mraku u lice kažu: ’Svetlo je blizu!’
13
Ako bih za Svetom mrtvih čeznuo kao za domom svojim i u tami postelju svoju prostro,
14
ako grobu viknem: ’Oče moj’, a crvu: ’Majko moja’ ili ’sestro moja’,
15
gde je onda nada moja?! Vidi li ko nadu moju?!
16
Silazi li ona do vrata Sveta mrtvih? Zajedno li ćemo u prah leći?“
Settings