Sionova osveta i pad Vavilona
34
„Mene je Navuhodonosor, car Vavilona, i proždrao i pomeo. Izložio me je kao posudu praznu, proždrao me kao morska neman. Mojim je dobrima napunio trbušinu svoju, a mene je ojadio.
35
Neka na Vavilon dođe nasilje učinjeno nada mnom i mojom rodbinom – reći će stanovnica Siona. I moja krv na stanovnike Haldeje – reći će Jerusalim.“
36
Zato ovako kaže Gospod: „Braniću te u parnici tvojoj. Osvetiću te! Presušiću more njegovo i izvor mu isušiti.
37
Vavilon će postati gomila kamenja i brlog šakala, ruglo i pustoš u kojoj niko ne živi.
38
Zajedno će rikati kao mladi lavovi, režaće kao lavići.
39
A kada se razdraže daću im njihove gozbe i napiću ih; pa neka slave i spavaju doveka, neka se ne bude – govori Gospod.
40
Odvešću ih kao jagnjad na klanje i kao ovnove i jarce.
41
Kako je porobljen Sisak i uhvaćena slava sve zemlje! Kako je Vavilon postao ruglo među narodima!
42
More se diglo hukom talasa svojih na Vavilon. Prekrilo ga je!
43
Njegovi su gradovi postali pustoš, zemlja osušena, pustara bez ikoga u njima. Tamo neće biti potomaka ljudi.
44
Kazniću Vila u Vavilonu, iz usta ću da mu otmem ono što je progutao. Neće mu ponovo hrliti narodi, a i zidine će vavilonske pasti.
Settings