Ispovest i molitva naroda
19
I pomislio sam: „Kako da te postavim među sinove? Kako da ti dam zemlju čežnje, preslavno nasledstvo naroda?“ Pomislio sam: zvaćeš me „Oče moj!“ i od mene otići nećeš.
20
Ipak, kao što žena izneveri svog muža tako ste i vi izneverili mene, o, dome Izrailjev – govori Gospod.’“
21
Na ogolelim visovima se čuje vapaj preklinjanja izrailjskog naroda, jer su izopačili svoje puteve i zaboravili su Gospoda, svog Boga.
22
„Vrati se, o, narode odmetnički! Ja ću da izlečim vaše otpadništvo.“ „Evo nas! Tebi smo došli jer ti si Gospod, naš Bog.
23
Zaista, sa uzvišica stiže obmana, a metež sa planina. Zaista, u Gospodu, našem Bogu je spasenje Izrailja!
24
Bog sramote je proždro trud naših otaca još od naše mladosti, i njihova stada, njihova krda, njihove sinove i njihove ćerke.
25
Lezimo u sramotu svoju i neka nas pokrije naš stid! Zgrešili smo Gospodu, našem Bogu, mi i naši preci još od svoje mladosti, sve do danas, i nismo poslušali glas Gospoda, našeg Boga.“
Settings