Jeremija se moli i ispituje Boga
15
O, Gospode, ti znaš, ti me se seti. Seti me se i osveti se za mene onima što me kinje. Ne daj da me zbriše sporost tvoga gneva. Ti znaš da za tebe trpim ruglo.
16
Tvoje reči su se našle i ja sam ih pojeo! Tvoje reči su postale radost i veselje mome srcu! Jer, tvoje je ime prizvano na mene, o, Gospode, Bože nad vojskama!
17
Ja ne sedim u društvu veseljaka i ne veselim se. Sedim sam, baš zbog ruke tvoje, jer si me jarošću preplavio.
18
Zašto mome bolu nema kraja? Zašto mojoj rani nema leka, što odbija da bude izlečena? A ti si mi stvarno kao potok nepostojan, voda što presuši.
Settings