Isaijina vizija i poziv
1
Godine kad je umro car Ozija videh Gospoda kako sedi na visokom i uzdignutom prestolu, a skuti njegovog plašta su ispunjavali hram.
2
Iznad njega su se postavili šestokrili serafimi. Svaki je imao šestora krila: dvama je zaklanjao lice, dvama je pokrivao noge, a dvama krilima je leteo.
3
Oni su klicali jedan drugom i govorili: „Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama! Puna je sva zemlja slave njegove!“
4
Od glasa onog koji kliče zatresli su se dovraci na pragovima i Dom se napunio dimom.
5
Na to sam rekao: „Teško meni, propao sam, jer sam čovek nečistih usana, i stanujem sred naroda nečistih usana; a Cara, Gospoda nad vojskama, videle su oči moje!“
6
Tada je jedan od serafima doleteo k meni. U ruci mu je bila žeravica što je hvataljkama uzeo sa žrtvenika.
7
Njom je dotakao moje usne i rekao: „Evo, ovo je dotaklo usne tvoje, i skinuta je krivica tvoja, i oprošten je greh tvoj.“
8
Zatim sam čuo glas Gospodarev kako govori: „Koga da pošaljem? I ko će poći za nas?“ A ja sam rekao: „Evo mene! Pošalji mene!“
Settings