Božiji poziv i misija Sluge
1
Čujte mene, ostrva! Poslušajte me, narodi daleki! Gospod me je pozvao čim sam se rodio, moje ime je spomenuo od utrobe materine,
2
i načinio je usta moja kao oštar mač, senom svoje ruke on me je zaklonio, u glatku me strelu pretvorio, u tobolcu svome on me je sakrio.
3
Rekao mi je: ’Izrailju, ti si moj sluga, u kom ću postati ponosan.’
4
A ja sam rekao: ’Uzalud sam se mučio za opustošenost, i isprazno upinjao snagu svoju. Ipak, pravda je moja kod Gospoda, i učinak moj kod Boga mojega.’
5
I sad govori Gospod koji me je pre rođenja slugom svojim načinio, da mu Jakova povratim i da mu se Izrailj sabere. I proslaviću se u očima Gospodnjim, i Bog moj će biti snaga moja.
6
I reče: ’Nevažno je da mi budeš sluga, da podignem pleme Jakovljevo, i da vratiš ostatke Izrailjeve, nego ću te odrediti da budeš svetlost pucima, da budeš spasenje moje do kraja zemlje.’“
7
Govori Gospod, Otkupitelj Izrailjev, Svetitelj njegov, onom kome preziru dušu, na koga se gadi puk, sluzi nasilnicima: „Videće carevi i ustaće glavari, i klanjaće ti se zbog Gospoda koji je veran, Svetitelja Izrailjeva koji te je izabrao.“
Settings