Moavska oholost i zasluženo uništenje
6
Čuli smo za moavsku nadmenost, gordost preveliku; za nadmenost njihovu i oholost njihovu. Isprazno je njihovo hvalisanje.
7
Tako nariče Moav, svi nariču nad Moavom, za koljivom od grožđa iz Kir-Eresa tuguju sasvim slomljeni.
8
Uvenuli su zasadi esevonski, vinogradi sivamski, gospodari nad pucima potrše njegove odabrane lozice. Doprli su do Jazira, zamicali u pustinju; ogranci su im dosezali da pređu more.
9
Zato plačem kao što Jazir oplakuje vinograde sivamske, natapam suzama Esevon i Elealiju; jer nad tvojom berbom i nad tvojom žetvom nestalo je klicanje,
10
veselje i radost. U vinogradima nema cike, ne kliče se od radosti; gazilac ne gazi grožđe u kaci, zatvorio sam podvikivanje.
11
Zato utroba moja za Moavom kao harfa cvili, i potresen sam za Kir-Eresom.
12
I biće da će se videti: na uzvišicama umaraju se Moavci, i dolaze na svetilište svoje da se mole, ali to neće ići.
Settings