Božija pravda i lična odgovornost
10
A ti, sine čovečiji, reci domu Izrailjevu: ’Vi govorite: naši prestupi i gresi nas terete, i zbog njih propadamo. Kako ćemo opstati!’
11
Reci im: ’Života mi moga – govori Gospod Bog – nije meni milo da opaki umre, nego da se vrati sa svog puta i živi. Vratite se! Vratite se sa svojih zlih puteva! Zašto da izginete, dome Izrailjev?’
12
Ti, sine čovečiji, reci svojim sunarodnicima: ’Pravednika neće spasti njegova pravednost kada zgreši, niti će opakost dovesti opakoga do njegove propasti kada se okane svoje opakosti. Pravednik neće ostati u životu kad zgreši.’
13
Kad kažem pravedniku da će živeti, ali se on pouzda u svoju pravednost, pa zgreši, sva njegova pravednost neće se pamtiti; umreće zbog nepravde koju je počinio.
14
A ako kažem opakome: ’Zaista ćeš umreti!’ – i on se okane svog greha, pa počne da čini pravo i pravdu;
15
ako opaki vrati zalog i vrati što je opljačkao, drži se zapovesti života i ne čini nepravdu, zaista će živeti, neće umreti.
16
Ni jedan od greha koje je počinio mu se neće pamtiti. Činio je pravo i pravdu, zaista će živeti.
17
Ipak, tvoji sunarodnici kažu: ’Put Gospodnji nije pravedan.’ Ne, njihovi putevi nisu pravedni!
18
Kad se pravednik odvrati od svoje pravednosti i stane da čini nepravdu, umreće zbog nje.
19
A ako se opaki okane svoje opakosti i počne da čini pravo i pravdu, živeće zbog njih.
20
A vi kažete: ’Put Gospodnji nije pravedan.’ Dome Izrailjev, svakome ću od vas suditi po njegovim putevima!“
Settings