Avijina molba Izrailju
4
Avija je stao na vrh Semarajima, brda u Jefremovom gorju i rekao: „Čujte me, ti Jerovoame i svi Izrailjci!
5
Zar ne znate da je Gospod Bog Izrailjev Davidu i njegovim potomcima savezom potvrđenim solju zauvek dao carsku vlast nad Izrailjem?
6
Ali se Jerovoam, Navatov sin i sluga Davidovog sina Solomona, digao i pobunio protiv svojih gospodara.
7
Oko njega su se okupili dokoličari i ništarije, pa nadjačaše Rovoama, Solomonovog sina, koji je bio mlad, plašljivog srca i koji nije mogao da im se odupre.
8
I sad, kažete, suprotstavili bi se Gospodnjem carstvu koje je u rukama Davidovih potomaka; vi, veliko mnoštvo i zlatna telad koje vam je kao bogove napravio Jerovoam?
9
Zar niste oterali Gospodnje sveštenike, Aronove potomke i Levite? Zar niste sebi postavili sveštenike kao i stanovnici ostalih zemalja? Ko god je došao da se posveti – noseći junca i sedam ovnova – postao je sveštenik lažnih bogova.
10
A naš je Bog Gospod, nismo ga zaboravili. Njemu služe sveštenici, Aronovi potomci i Leviti koji su u svakodnevnoj službi.
11
Svakog jutra i večeri prinose Gospodu svespalnicu, pale mirisni kad, prinose hleb u redove na čistom stolu, svake večeri pale žiške zlatnih svećnjaka. Mi smo istrajni u dužnostima prema Gospodu Bogu a vi ste ga zaboravili.
12
Zato nas predvodi Bog i njegovi sveštenici, da trubama daju znak za bitku sa vama. Sinovi izrailjski, ne ratujte sa Gospodom, Bogom svojih otaca, jer nećete uspeti!“
Settings