1. Carevima 8:33-57
33
Ako tvoj narod Izrailj bude poražen od neprijatelja zato što su zgrešili protiv tebe, ali se pokaju pred tobom i daju slavu tvome imenu, pa se pomole i preklinju za milost u ovom Domu,
34
ti čuj na nebesima i oprosti greh svoga naroda Izrailja, i vrati ih u zemlju koju si dao njihovim precima.
35
Ako se nebo zatvori i ne daje kišu, jer su zgrešili protiv tebe, pa se pomole na ovom mestu, te odaju slavu tvome imenu i pokaju se za svoje grehe, pošto ih poniziš,
36
ti čuj na nebesima i oprosti greh svojih slugu, svoga naroda Izrailja. I kad ih naučiš dobrom putu da po njemu hode, pošalji kišu svojoj zemlji, koju si dao svome narodu u nasledstvo.
37
Ako zemlju zadesi glad, ili pomor, suša, kukolj, skakavci, gusenice, ili kad ih neprijatelj opkoli u kojem od njihovih gradova; kakva god da je pošast ili bolest,
38
pa bilo ko od sveg tvog naroda Izrailja oseti tegobu u svom srcu i uputi molitvu ili molbu šireći ruke prema ovom Domu,
39
usliši na nebesima, na tvom Prebivalištu. Oprosti i deluj: daj svakome po svim njegovim delima, jer ti znaš njegovo srce – samo ti znaš srce svih ljudi –
40
da bi te se bojali u sve dane dok žive u zemlji koju si dao njihovim ocima.
41
Ako i stranac, koji nije od tvog naroda Izrailja, dođe iz daleke zemlje radi tvog imena,
42
jer će se čuti za tvoje veliko ime i za tvoju moćnu ruku i ispruženu mišicu – ako dođe i pomoli se u ovom Domu –
43
usliši ga na nebesima, na tvom Prebivalištu, i učini sve za šta ti ovaj stranac zavapi, da bi narodi na zemlji upoznali tvoje ime i da bi te se bojali, kao tvoj narod Izrailj, i da bi znali da se tvoje ime priziva nad ovim Domom koji sam sagradio.
44
Ako tvoj narod izađe u boj protiv svoga neprijatelja putem kojim ga ti pošalješ, i oni se pomole Gospodu prema gradu koji si izabrao, i prema Domu koji sam sagradio tvome imenu,
45
čuj na nebesima njihovu molitvu i njihovu molbu, te im dodeli pravdu.
46
Ako zgreše protiv tebe – jer nema čoveka koji ne čini greh – i ti se razgneviš na njih i izručiš ih njihovim neprijateljima, koji ih odvedu kao zarobljenike u neprijateljsku zemlju, bilo daleko ili blizu,
47
ako tada dođu k sebi u zemlji u kojoj su zarobljeni i pokaju se, te se počnu moliti tebi u zemlji svojih porobljivača, govoreći: ’Zgrešili smo, učinili smo nepravdu, skrivili smo’,
48
pa se vrate k tebi svim srcem i svom dušom u zemlji svojih neprijatelja koji su ih porobili, i pomole se tebi prema svojoj zemlji koju si dao njihovim ocima i prema gradu koji si izabrao i prema Domu koji sam sagradio za tvoje ime,
49
ti čuj na nebesima, na tvom Prebivalištu, njihovu molitvu i molbu, i učini im po pravdi.
50
Tada oprosti svome narodu, koji je zgrešio protiv tebe i za sve prestupe koji su učinili protiv tebe, i smiluj im se pred njihovim porobljivačima da bi se oni smilovali na njih.
51
Jer oni su tvoj narod i tvoje nasledstvo, koga si izveo iz Egipta, iz topionice gvožđa.
52
Neka tvoje oči bdiju nad molbom tvoga sluge i nad molbom tvoga naroda Izrailja, i usliši ih kad god te prizovu.
53
Jer ti si ih, Gospode Bože, izdvojio sebi za nasledstvo od svih naroda na zemlji, kao što si rekao preko svoga sluge Mojsija, kad si izveo naše očeve iz Egipta.“
54
Kad je Solomon završio svu ovu molitvu i molbu koju je uputio Gospodu, ustao je ispred žrtvenika Gospodnjeg gde je klečao na svojim kolenima s raširenim rukama prema nebu.
55
Zatim se uspravio, pa je gromkim glasom blagoslovio sav zbor Izrailjev, rekavši:
56
„Neka je blagosloven Gospod koji je dao počinak svome narodu Izrailju, kao što je obećao; nijedna reč nije ostala neispunjena od svih dobrih obećanja koje je dao preko svoga sluge Mojsija.
57
Neka Gospod, Bog naš, bude s nama kao što je bio s našim ocima; neka nas ne napusti i ne ostavi.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.
Settings