Davidova zahvalna molitva
16
Tada je car David ušao, seo pred Gospoda i rekao: „Ko sam ja, Gospode Bože, i šta je moj dom da si me doveo dovde?
17
I ne samo da je to bilo malo u tvojim očima, nego si još govorio za dom svoga sluge za daleka vremena. Ti na mene gledaš kao na uglednog čoveka, Gospode Bože.
18
Šta još da ti David kaže za čast koju si ukazao svome sluzi? Ti poznaješ svoga slugu.
19
O, Gospode, radi svoga sluge i po svom srcu učinio si svu ovu veliku stvar i obznanio sva ova velika dela.
20
Gospode, nema nikog kao što si ti, i nema Boga osim tebe, po svemu što smo čuli svojim ušima.
21
I ko je narod kao tvoj narod Izrailj, jedini narod na zemlji čiji je Bog otišao da otkupi za sebe, i da sebi stekne ime velikim i strašnim delima, terajući narode pred svojim narodom koga si otkupio iz Egipta i naroda?
22
Ti si učinio svoj narod Izrailj da ti bude narod doveka, i da im ti, Gospode, budeš Bog.
23
A sad, Gospode, neka se doveka ispuni obećanje koje si dao za svoga slugu i za njegov dom, i učini kako si rekao.
24
Neka se ispuni da bi se veličalo tvoje ime doveka rečima: ’Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, on je Bog Izrailjev; a neka dom Davida, tvoga sluge, bude utvrđen pred tobom.’
25
Jer ti si, Bože moj, preko viđenja otkrio svome sluzi da ćeš mu izgraditi dom, i zato se tvoj sluga usudio da se pomoli pred tobom.
26
A sad, Gospode, ti koji si Bog; ti si dao svome sluzi dobro obećanje.
27
Sada si hteo da blagosloviš dom svoga sluge da ostane doveka pred tobom. Jer što ti blagosloviš, Gospode, biće blagosloveno doveka.“
Settings