Psalmi58

Pokvarenost zemaljskih sudija

Horovođi. Davidov napev: „Ne pogubi.“ Pesma pouzdanja u Boga. Zar ćutanjem pravednost javljate? Sudite li podjednako potomcima ljudi?

Štaviše, smišljate nepravdu da je činite; rukama svojim nasilje zemljom razmeravate.

Zastraniše zlikovci od majčinog krila, zalutaše govornici laži od stomaka.

Njihov otrov nalikuje zmijskom otrovu; poput kobrinog je, što je gluva, zatvorenog uva;

što ne čuje glas šaptača, vračara veštog u bacanju vrački.

Zube im, Bože, u ustima polomi; Gospode, čeljusti lavićima skrši.

Nek ispare poput voda što otiču svojim putem; strele svoje nek odapnu kao da su polomljene.

Nek iscure poput puža koji puzi, nek su poput mrtvorođenčeta što ne vidi sunca.

Pre nego ti lonci osete potpalu od trnja – sirovog ilʼ svelog – biće razvejano.

A pravednik će se radovati kad vidi osvetu; noge će oprati u krvi zlikovca.

I kazaće svako: „Pravedniku stvarno plod pripada. Stvarno ima Boga koji sudi zemlji.“