Psalmi132

Davidov zavet da pronađe Božije prebivalište

Pesma poklonička. O, Gospode, Davida se seti i svih muka njegovih;

kako se Gospodu zakleo i zavetovao Silnom Jakovljevom:

„U šator doma svoga neću ući, na postelju kreveta svog neću leći;

očima sna neću dati, ni kapcima da se spuste;

dok ne nađem mesto za Gospoda, Prebivalište Silnom Jakovljevom!“

Gle! Mi smo za to u Efrati čuli, u poljima jarimskim našli smo ga.

Pođimo u Prebivalište njegovo! Poklonimo se kod podnožja njegovih nogu!

Uzdigni se, o, Gospode, na mesto svog počinka; ti i Kovčeg Sile tvoje!

Sveštenici nek ogrnu pravdu, tvoji verni nek radosno kliču.

Zbog Davida, sluge svoga, ne okreći se od lica svog pomazanika.

Davidu se istinski zakleo Gospod i poreći neće: „Jednog od tvojih potomaka postaviću na tvoj presto.

Ako sinovi tvoji budu držali moj savez i propise moje, što ću ih učiti, i sinovi će njihovi doveka sedeti na prestolu tvome.“

Da, Gospod je Sion izabrao, za Prebivalište svoje poželeo ga je:

„Doveka je ovo mesto mog počinka, tu ću da boravim jer sam tako poželeo.

Šta mu treba, daću izobilno; uboge mu nahraniću hlebom.

U spasenje ću mu obući sveštenike, verni će mu podcikivati, klicati.

Daću da Davidu rog moći uzraste, svetiljku ću da postavim za svog pomazanika.

U sramotu ja zaviću dušmane njegove, a na njemu njegova će kruna da zablista!“