Srpski

Jezekilj 11

Sud nad zlim vođama Jerusalima 1–13

1
Onda me je Duh podigao i doneo me do istočnih vrata Doma Gospodnjeg, koja su okrenuta prema istoku. Tamo, na ulazu vrata, bilo je dvadeset pet ljudi. Među njima sam video narodne knezove Jazaniju, sina Azurovog, i Felatiju, sina Venajinog.
2
On mi reče: „Sine čovečiji, ovo su ljudi koji smišljaju bezakonje i koji daju zle savete u ovom gradu.
3
Oni govore: ’Nije sad vreme da se grade kuće. Ovaj je grad lonac, a mi smo meso.’
4
Zato, prorokuj protiv njih, prorokuj, sine čovečiji.“
5
Duh Gospodnji se spusti na mene i reče mi: „Govori Gospod: ’Znam šta kažete, dome Izrailjev, znam ja misli vašeg srca.
6
Pobili ste mnogo ljudi u ovom gradu, ulice ste napunili ubijenima.’
7
Stoga, govori Gospod Bog: ’Oni koje ste pobili i nagomilali u njemu, oni su meso, a ovaj grad je lonac.
8
Vi se bojite mača, a ja ću baš mač dovesti na vas – govori Gospod Bog.
9
Isteraću vas iz njega i predati vas u ruke tuđincima i izvršiti sud nad vama.
10
Padaćete od mača po svim krajevima Izrailjevim; ja ću vam suditi. Tada ćete znati da sam ja Gospod.
11
Ovaj grad neće biti vaš lonac, niti ćete biti meso u njemu; ja ću izvršiti sud nad vama po svim krajevima Izrailjevim.
12
Tada ćete znati da sam ja Gospod; jer niste sledili moje odredbe, niti ste izvršavali moje propise, nego ste vršili propise naroda oko vas.’“
13
Dok sam ja prorokovao, Felatija, sin Venajin, pade mrtav. Ja padoh ničice i glasno zavapih: „O, Gospode Bože, zar ćeš istrebiti što je ostalo od Izrailja?“

Obećanje obnove izgnanika 14–21

14
Tada mi dođe reč Gospodnja:
15
„Sine čovečiji, tvoja braća, tvoja braća i tvoja rodbina i sav dom Izrailjev, su oni o kojima su stanovnici Jerusalima rekli: ’Oni su daleko od Gospoda; nama je zemlja dana u nasledstvo.’
16
Stoga govori Gospod Bog: ’Udaljio sam ih među narode i rasejao ih po zemljama. Ipak, samo sam im na kratko bio Svetilište u zemljama gde su otišli.’
17
Zato reci: ’Govori Gospod Bog: skupiću vas iz naroda, sabraću vas iz zemalja među koje ste bili rasejani, i dati vam zemlju Izrailjevu.’
18
A kada dođu tamo, ukloniće iz nje sve svoje gadne idole i sve svoje gnusnosti.
19
I daću im jedno srce, i staviću u njih novi duh. Izvadiću kameno srce iz njihovih tela i dati im srce od mesa,
20
kako bi sledili moje odredbe, čuvali moje propise i vršili ih. Tada će biti moj narod, a ja ću biti njihov Bog.
21
A onima čija srca slede njihove gadne idole i gnusnosti, svaliću kaznu na njihovu glavu – govori Gospod Bog.“

Slava Gospodnja odlazi 22–25

22
Tada su heruvimi raširili svoja krila s točkovima pored sebe. Nad njima je bila slava Boga Izrailjevog.
23
Potom se Slava Gospodnja podigla iz središta grada, i zaustavila se nad gorom istočno od grada.
24
A mene je Duh poneo i doveo me u viđenju – Duhom Božijim – k izgnanicima u Haldeji. Tada je viđenje koje sam imao otišlo od mene.
25
Izgnanicima sam ispričao sve što mi je Gospod pokazao.

Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.