Pesma nad pesmama 4:7-16
7
Sva si lepa, voljena moja, i na tebi mane nema.
8
Hajde sa mnom sa Livana, nevesto, hajde sa mnom sa Livana! Siđi sa vrha Amana, sa vrha Senira i Ermona; iz brloga lavova i s gora risovih.
9
Srce si mi ukrala, sestro moja, nevesto! Srce si mi ukrala jednim pogledom očiju svojih, jednim ukrasom ogrlice svoje.
10
Kako je lepa ljubav tvoja, sestro moja, nevesto! Ljubav je tvoja od vina bolja i miris ulja tvojih od svih začina.
11
Sa usana tvojih med kaplje, o, nevesto! Med i mleko pod tvojim su jezikom, a miris haljina tvojih je miris Livana.
12
Vrt zaključan ti si, sestro moja, nevesto; vrelo zatvoreno, zapečaćen izvor.
13
Tvoji su izdanci carski vrt narova s najboljim plodovima, sa kanom i nardom;
14
sa nardom i šafranom, sa mirisnom trskom i cimetom, sa svim stablima tamjana, smirne i aloje, sa svim probranim začinima.
15
Ti si vrelo vrtovima, izvor vode što žubori i s Livana teče.
16
Probudi se, severni vetre! Dođi, južni vetre! Duni, vrtom mojim, nek polete njegovi začini. Neka dođe moj voljeni u svoj vrt, neka jede od probranog voća.
Settings