Psalmi 104:14-32
14
Ti činiš da za stoku trava raste, bilje što ga čovek obrađuje, da bi zemlja urodila hlebom;
15
i vino što čoveku razgaljuje srce, ulje što lice ozari i hleb što hrani čoveku srce.
16
Gospodnja su stabla nalivena, kedrovi što ih je usadio na Livanu;
17
na njima se ptice gnezde, u čempresima roda im se skući.
18
Na visokim gorama žive divokoze, a kamenjari damanima utočište daju.
19
On je mesec načinio da se meri vreme, a i sunce zna kada da zađe.
20
Ti spuštaš tamu i noć biva, pa izmile sve šumske živuljke.
21
Lavovi za plenom riču tražeći od Boga za sebe hranu.
22
Kad sunce zarudi oni se okupe u jazbini svojoj i ležu.
23
A čovek ide za poslom svojim i radi do večeri.
24
O, Gospode, kako je mnogo dela tvojih! Svako si od njih učinio mudro i tvojih je stvorenja puna zemlja!
25
Eno mora, velikog i širokih obala, vrve od bezbrojnih stvorenja, životinja malih i velikih;
26
Po njemu brodovi brode i Levijatan koga si načinio u njemu igra.
27
Svi oni čekaju tebe da im na vreme daš ono što jedu.
28
Ti im daješ i oni to sakupe; ti otvaraš ruku svoju i oni su siti dobra.
29
Kad sakriješ lice svoje oni se prepadnu; kad im uzmeš dah, oni skapavaju i ponovo idu u prašinu.
30
Kad im pošalješ svoj dah oni nastaju; ti obnavljaš lice zemlje.
31
Nek doveka bude slava Gospodnja! Nek delima svojim raduje se Gospod!
32
On u zemlju gleda i ona se trese; on dotiče gore i one se dime.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.