Srpski

Psalmi104

Božija nadzemaljska veličanstvenost

1
Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! O, Gospode, o, moj Bože, ti si od svih veći; odenut si i sjajem i slavom!
2
Svetlošću je kao plaštom zaogrnut, kao šator prostireš nebesa.
3
Grede gornjih odaja svojih u vode polaže, oblake u kočije svoje preže, na krilima vetra jezdi.
4
On svoje anđele čini vetrovima, i svoje sluge ognjenim plamenovima.

Utvrđivanje zemlje i postavljanje granica

5
On je zemlju postavio na njene temelje, u veke vekova neće se pomaći.
6
Dubinama si je pokrio kao pokrivačem, a vode su joj bile nad gorama.
7
Povlače se od prekora tvoga, odtekle su od tutnjave groma tvoga –
8
kada su se gore digle i doline slegle – tamo gde si im i odredio mesto;
9
ne prelaze među što si im stavio, vratiti se neće da zemlju prekriju.

Snabdevanje vodom i održavanje života na zemlji

10
Ti izvore šalješ dolinama da poteku među planinama.
11
Oni poje svaku poljsku zverku i žeđ gase divljim magarcima.
12
Nebeske se ptice kraj njih gnezde i pevaju u rastinju.
13
Iz gornjih odaja svojih natapaš gore i zemlja je puna ploda dela tvojih.
14
Ti činiš da za stoku trava raste, bilje što ga čovek obrađuje, da bi zemlja urodila hlebom;
15
i vino što čoveku razgaljuje srce, ulje što lice ozari i hleb što hrani čoveku srce.
16
Gospodnja su stabla nalivena, kedrovi što ih je usadio na Livanu;
17
na njima se ptice gnezde, u čempresima roda im se skući.
18
Na visokim gorama žive divokoze, a kamenjari damanima utočište daju.

Red dana i noći

19
On je mesec načinio da se meri vreme, a i sunce zna kada da zađe.
20
Ti spuštaš tamu i noć biva, pa izmile sve šumske živuljke.
21
Lavovi za plenom riču tražeći od Boga za sebe hranu.
22
Kad sunce zarudi oni se okupe u jazbini svojoj i ležu.
23
A čovek ide za poslom svojim i radi do večeri.

Mudrost u veličini stvorenja

24
O, Gospode, kako je mnogo dela tvojih! Svako si od njih učinio mudro i tvojih je stvorenja puna zemlja!
25
Eno mora, velikog i širokih obala, vrve od bezbrojnih stvorenja, životinja malih i velikih;
26
Po njemu brodovi brode i Levijatan koga si načinio u njemu igra.

Bog, održavalac svega

27
Svi oni čekaju tebe da im na vreme daš ono što jedu.
28
Ti im daješ i oni to sakupe; ti otvaraš ruku svoju i oni su siti dobra.
29
Kad sakriješ lice svoje oni se prepadnu; kad im uzmeš dah, oni skapavaju i ponovo idu u prašinu.
30
Kad im pošalješ svoj dah oni nastaju; ti obnavljaš lice zemlje.

Zavet na večnu hvalu

31
Nek doveka bude slava Gospodnja! Nek delima svojim raduje se Gospod!
32
On u zemlju gleda i ona se trese; on dotiče gore i one se dime.
33
Kroz svoj život pevaću Gospodu, dok me ima Boga moga proslavljaću!
34
Ugodne mu bile misli moje, a ja ću da se radujem u Gospodu.
35
Nek grešnici nestanu sa zemlje i zlobnika neka više nema! Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Slavite Gospoda!
Settings

Reading style

Typeface

Font size 19px

Reading width 75 chars

Options