Vera Hananejke
21
Isus je zatim otišao odande i povukao se u tirske i sidonske oblasti.
22
Kad, gle, neka žena Hananejka iz tih krajeva dođe i zavapi: „Gospode, Sine Davidov, smiluj mi se! Moja ćerka se strašno muči, jer je opsednuta zlim duhom.“
23
Isus joj nije odgovorio ni reči. Tada mu pristupiše njegovi učenici moleći ga: „Reci joj da ode, jer ide za nama i viče.“
24
Isus joj odgovori: „Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.“
25
Žena dođe, pade ničice pred njim te reče: „Gospode, pomozi mi!“
26
On joj odgovori: „Nije dobro uzeti hleb deci i baciti ga kučićima.“
27
A žena reče: „Da, Gospode, ali i kučići jedu od mrvica koje padaju sa stola njihovih gospodara.“
28
Tada joj Isus odgovori: „O, ženo, velika je tvoja vera! Neka ti bude po tvojoj želji.“ Tog istog časa je ozdravila njena ćerka.
Settings