Disciplina stradanja
27
Najbolje je u mladosti svome se jarmu naučiti.
28
Patniče, sedi usamljen i ćuti, Bog je to nametnuo.
29
Poklonimo se do tla prašnjavoga, možda još ima nade.
30
Ako nas tuče, neka tuče; ako nam se ruga, neka se ruga.
31
Gospod ipak ima milosrđa, za večnost nas neće odbaciti;
32
smilovaće se iako nas je rastužio, njegova je milost postojana;
33
njemu nije milo da nas ponižava i da na ljude navaljuje tugu.
34
Kada sužnje gaze mučitelji, kada duh im lome u tamnici,
35
kada ljude lišavaju prava, kada se ukida što je Svevišnji ustanovio,
36
kada se pravda izvrće na sudu, zar Gospod sve to ne vidi?
37
Čovek kaže pa se i ne zbude, ali Gospod zapoveda i to biti mora.
38
Kada Svevišnji odredi onda i nesreća i dobro dolazi.
39
Zašto se buni čovek? Svako dobija prema grehu svome.
Settings