Muka i kratkoća života
1
Ne kuluči li ljudski rod na zemlji i nisu li mu dani kao dani najamnikovi?
2
Kao sluga što uzdiše za hladom i kao najamnik što čezne za nadnicom svojom,
3
tako su i meni dodeljeni meseci besmisla, tegobne su mi noći određene.
4
Ako legnem, kažem: ’Kad ću da ustanem?’ Oduži se noć, dodija mi i prevrćem se do zore.
5
Telo mi se u crve i skoreno blato obuklo, koža mi je krastava i gnojna.
6
Dani moji prohujaše brže nego tkanje na razboju, do kraja se odmotala nada.
Settings