Bog neumoljivo uništava čovekovu nadu
18
Ali kao što se gora ruši, odranja se, kao što se kamen sa svog mesta svalja;
19
ko što vode razdrobe kamenje i bujice tlo isperu, i ti tako uništavaš čovekovu nadu.
20
Jednom zasvagda ti ga nadvladavaš i on odlazi, lice mu menjaš i otpuštaš ga.
21
I on ne zna da li su mu sinovi u časti, i ne vidi ako su neznatni.
22
Samo mu je telo u bolu svome, samo mu duša za sobom pati.“
Settings