Jeremijin jad: prevaren i ismejan
7
Zaveo si me, o, Gospode, i ja sam zaveden! Nadjačao si me i nadvladao me. Svako mi se ruga, celodnevna sam im i priča i podsmeh.
8
Kad god govorim, ja vapim. „Nasilje i pustoš“ vičem! A Gospodnja reč mi je postala ruglo i celodnevni cerek.
9
A rekao sam: „Ne spominjem ga više! Više ne govorim u njegovo ime!“ Ali u srcu mi je bilo kao vatra, kao plamen stešnjen u kostima. Iznurilo me je i više nisam mogao da se suzdržavam.
10
Čujem šapat mnogih oko mene i užas je svuda unaokolo: „Odajte ga! Hajde da ga odamo!“ Sada svako s kim sam bio u miru vreba na moj pad: „Možda se i da zavesti, pa ćemo ga nadvladati i osvetićemo mu se!“
11
A Gospod je sa mnom kao ratnik svirep. Zato će da posrnu gonitelji moji, ništa mi ne mogu! Posramiće se silno jer neće uspeti, za nezaborav večni biće njihova sramota.
12
O, Gospode nad vojskama, koji pravednika ispituješ, koji vidiš i nutrinu i srce; nek nad njima i ja vidim tu osvetu tvoju, jer parnicu svoju ja sam izložio tebi.
13
Pevajte Gospodu! Slavite Gospoda jer iz zlikovačkih ruku dušu ubogog izbavlja!
Settings