Poricanje krivice i poslednje upozorenje
29
Zašto se parničite sa mnom? Pa svi ste se vi pobunili protiv mene – govori Gospod.
30
Uzalud sam udarao tvoje sinove jer nisu prihvatili karanje, a tvoj je mač progutao tvoje proroke kao kad lav proždire.
31
O, naraštaju, razmotrite reč Gospodnju: Zar sam Izrailju bio pustinja ili zemlja mrklog mraka? Zašto moj narod govori: ’Naskitasmo se pa nećemo ponovo da ti dođemo’?
32
Zaboravlja li devica svoj nakit i nevesta svoj pojas? A moj narod zaboravlja mene danima bez broja.
33
Kako si dobro uredila svoj put da tražiš ljubav, da si i pokvarenice naučila svojim putevima!
34
Još se i krv našla na tvojim skutima, sve životi ubogih i nevinih, iako ih nisi zatekla dok provaljuju. Ali za sve to ti kažeš:
35
’Ja sam nedužna! Njegov se gnev svakako odvratio od mene.’ I evo, sporiću se s tobom jer govoriš: ’Sagrešila nisam.’
36
Zašto tako tumarajući menjaš svoj put? I od Egipta ćeš se zastideti kao što si se zastidela Asirije.
37
I od njega ćeš da odeš s rukama svojim na glavi svojoj, jer je Gospod odbacio tvoje uzdanice da zbog njih ne napreduješ.
Settings