Jeremijina tužaljka i poslednja molba naroda
17
I ovu ću poruku još da im kažem: ’Rone suze oči moje i noću i danju bez prestanka, jer je devica mog naroda razorena velikim razaranjem. Jako je ranjena.
18
Ako odem u polje – tamo mačem poklani! Ako odem u grad – tamo od gladi bolesni! I prorok i sveštenik tumaraju zemljom i ništa ne shvataju.’“
19
Zar si Judu sasvim odbacio? Da li ti je Sion duši mrzak? Zašto si nas udario i nema nam ozdravljenja? Nadali smo se miru – a ničeg dobroga; i vremenu ozdravljenja – a ono strava!
20
Gospode, mi smo svesni naše opakosti i krivice naših predaka, jer smo ti zgrešili.
21
Ne prezri nas zbog svog imena! Ne ponizi presto svoje slave. Seti se svog saveza sa nama i nemoj ga raskinuti.
22
Da li neki od idola drugih naroda šalju kišu? A nebesa zar daju pljuskove? Zar nisi to ti, Gospode naš Bože? Ti sve to činiš i mi te željno iščekujemo.
Settings