Bog se obraća onima koji ga nisu tražili
1
„Potražili su me koji nisu pitali, našli su me koji nisu iskali. Rekao sam: ’Evo me! Evo me!’ puku koji moje ime prizivao nije.
2
Ruke svoje pružao sam vazdan prema narodu odmetničkom, koji putem nevaljanim hoda po svojim zamislima;
3
narodu koji me u lice izaziva stalno, žrtve prinose po vrtovima i kade na opekama,
4
borave po grobovima, noć provode po skrivenim mestima, jedu meso svinjsko i drobe gadosti u zdele svoje;
5
koji govore: ’Sebe se drži! Ne pristupaj meni, jer sam od tebe svetiji.’ Ovi su dim u nosu mom, vatra što povazdan gori.
6
Evo, zapisano je preda mnom, neću ućutati dok ne namirim, a namiriću u nedra njihova.
7
Krivice vaše i krivice otaca vaših, zajedno su – govori Gospod – jer oni kade po gorama i ruže me po uzvišicama. I nekadašnje delo njihovo odmeriću u nedra njihova.“
Settings