Božija optužba protiv buntovnog Izrailja
2
Čujte, nebesa! Slušaj, zemljo, jer govori Gospod: „Sinove sam vaspitao i podigao, a oni se odmetnuše od mene.
3
Vo poznaje vlasnika svojega i magarac jasle gospodara svojega. Izrailj ne zna; narod moj ne razume!“
4
Jao, grešnoga li puka, naroda ogrezlog u krivici, potomaka zločinačkih, sinova pokvarenjačkih! Gospoda su ostavili; Svetitelja Izrailjevog prezreli, leđa mu okrenuli.
5
Gde još da udarim, odmetnici tvrdokorni? Sva je glava bolna i sve srce iznemoglo;
6
od pete do glave zdravog mesta nema, nego su uboji i modrice i rane otvorene; očišćene nisu, u zavojima nisu, uljem zablažene nisu.
7
Opustošena vam je zemlja, oganj vam je gradove popalio, vaše njive pred vama haraju tuđinci. Pustoš je kao kad opustoše tuđinci.
8
Ostavljena je ćerka sionska kao senica u vinogradu, kao koliba u gradini za krastavce, kao grad pod opsadom.
9
Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio ostatka, kao Sodoma bili bismo, slični Gomori bili bismo.
Settings