Braća optužena
4
Oni još nisu bili otišli daleko od grada, kad Josif reče upravitelju svoga doma: „Ustani i pođi za onim ljudima. Kad ih stigneš, reci im: ’Zašto uzvraćate zlo za dobro?
5
Zar da ukradete pehar iz kog moj gospodar pije i iz kog čita budućnost? Učinili ste zlo!’“
6
Kad ih je stigao, rekao im je te reči.
7
Oni mu rekoše: „Zašto moj gospodar govori takve reči? Daleko bilo od tvojih slugu da učine takvu stvar!
8
Čak i novac koji smo našli odozgo u našim vrećama smo ti vratili iz hananske zemlje. Kako bismo, onda, mogli da ukrademo srebro ili zlato iz kuće tvoga gospodara?
9
A ako kod nekog od tvojih slugu nađeš ono što pripada tvome gospodaru, taj će umreti, a mi ostali ćemo postati robovi tvome gospodaru.“
10
„U redu, neka bude kako ste rekli – složio se upravitelj. Ipak, samo onaj kod koga se pronađe pehar će mi biti rob. Vi ostali ćete biti bez krivice.“
11
Brže-bolje su spustili svoje vreće na zemlju, te je svaki od njih otvorio svoju.
12
Upravitelj je pretraživao od najstarijeg pa do najmlađeg. Pehar je pronađen u Venijaminovoj vreći.
13
Na to oni razderu svoju odeću. Onda svaki natovari svog magarca, pa se vrate u grad.
14
Josif je još bio tamo kad su Juda i njegova braća stigla. Oni se bace pred njim na zemlju.
15
Josif im reče: „Šta ste to učinili? Zar niste znali da čovek kao ja otkriva budućnost?“
16
Juda odgovori: „Šta možemo reći mome gospodaru? Šta da kažemo? Čime da se opravdamo? Bog je otkrio krivicu tvojih slugu. Evo nas, robovi smo moga gospodara, i mi i onaj kod koga je pehar nađen.“
17
„Daleko bilo od mene da učinim tako nešto! – reče Josif. Samo onaj kod koga je pehar nađen će biti moj rob. Vi ostali se mirno vratite svome ocu.“
Settings