1. Mojsijeva 1:1-12
1
U početku stvori Bog nebo i zemlju.
2
Međutim, zemlja je bila pusta i bezoblična, i tama se prostirala nad bezdanom, a Duh Božiji je lebdeo nad vodama.
3
Tada reče Bog: „Neka bude svetlost!“ I postade svetlost.
4
Bog je video da je svetlost dobra, pa je razdelio svetlost od tame.
5
Svetlost je Bog nazvao „dan“, a tamu je nazvao „noć“. Prođe veče, svanu jutro – dan prvi.
6
Zatim reče Bog: „Neka se prostre svod posred voda da deli donje vode od gornjih voda!“
7
Bog načini svod, te odvoji vode pod svodom od voda nad svodom. Tako se i zbilo.
8
Svod nazva Bog „nebo“. Prođe veče, svanu jutro – dan drugi.
9
Zatim reče Bog: „Vode pod svodom neka se saberu na jedno mesto i neka se pokaže kopno!“ Tako se i zbilo.
10
Kopno je Bog nazvao „zemlja“, a vodena zborišta „more“. Vide Bog da je to dobro.
11
Zatim reče Bog: „Neka iz zemlje nikne bilje: ono koje u sebi nosi zrnevlje i drveta koja rađaju plod; sve bilje koje, svako prema svojoj vrsti, rađa na zemlji, i u sebi nosi svoje seme!“ Tako se i zbilo.
12
Iz zemlje iznikne bilje koje u sebi nosi zrnevlje, svako prema svojoj vrsti i drveta koja rađaju plodove sa semenom, svako prema svojoj vrsti. Vide Bog da je to dobro.
Settings