Proroštvo protiv neprijatelja gora
1
Ti, sine čovečiji, prorokuj Izrailjevim gorama i reci: ’Čujte, gore Izrailjeve, reč Gospodnju.
2
Govori Gospod Bog: zato što je neprijatelj rekao za vas: „Aha! Večne uzvišice su postale naša svojina!“,
3
prorokuj i reci: govori Gospod Bog: zato što su vas pustošili i gazili sa svih strana da postanete imovina ostalih naroda, i što vas uzimaju u usta i kleveću,
4
čujte, gore Izrailjeve, reč Gospoda Boga! Govori Gospod Bog gorama i uzvišicama, uvalama i dolinama, pustim razvalinama i napuštenim gradovima, koje su postale plen i predmet poruge ostalim narodima unaokolo.
5
Zato govori Gospod Bog: u svojoj sam ognjenoj revnosti govorio protiv ostalih naroda, i protiv celog Edoma, koji je iz radosti, iz sveg srca, i s prezirom u duši prisvojio moju zemlju, radi pašnjaka i plena.
6
Zato prorokuj za zemlju Izrailjevu i reci gorama i uzvišicama, uvalama i dolinama. Govori Gospod Bog: evo, govorio sam u revnosti i jarosti, jer ste podneli porugu naroda.
7
Stoga govori Gospod Bog: dižem svoju ruku i kunem se da će i narodi oko vas podneti porugu.
Settings