Proroštvo protiv lažnih pastira Izrailja
1
Dođe mi reč Gospodnja:
2
„Sine čovečiji, prorokuj protiv Izrailjevih pastira. Reci pastirima: ’Govori Gospod Bog: teško Izrailjevim pastirima, koji napasaju sami sebe! Zar ne bi trebalo da pastiri napasaju stado?
3
Jedete salo, oblačite se vunom, i prinosite na žrtvu utovljene ovce ali ne napasate ovce.
4
Slabašne ne jačate, bolesne ne lečite, povređene ne zavijate, odlutale ne vraćate, izgubljene ne tražite, nego grubo i okrutno gospodarite nad njima.
5
I kako nisu imale pastira, raštrkale su se, i tako raštrkane postale plen svim poljskim zverima.
6
Moje ovce lutaju po svim gorama i na svakom visokom brdu; rasejane su moje ovce po celoj zemlji, i niko ne pita za njih, niti ih iko traži.
7
Zato, pastiri, čujte reč Gospodnju:
8
Života mi moga, govori Gospod Bog: zato što su moje ovce, nemajući pastira, bile opljačkane, te su postale hrana svakoj poljskoj zveri; i zato što moji pastiri ne haju za moje ovce, nego sami sebe napasaju, a ne napasaju stado;
9
zato, pastiri, čujte reč Gospodnju:
10
Ovako kaže Gospod: evo me protiv pastirâ; držaću ih odgovornima za moje stado, i neću im više dati da napasaju stado. Pastiri neće više napasati sebe, jer ću ja izbaviti svoje ovce iz njihovih ralja, i više im neće biti hrana.
Settings