2. Mojsijeva 33:11-23
11
Gospod je razgovarao s Mojsijem licem u lice, kao što bi neko razgovarao sa svojim prijateljem. Mojsije bi se zatim vratio u tabor. Međutim, njegov pomoćnik Isus, sin Navinov, mladić, ne bi napuštao šator.
12
Mojsije se obrati Gospodu: „Ti si mi rekao: ’Povedi ovaj narod’, ali mi nisi objavio koga ćeš poslati sa mnom. Ti si takođe rekao: ’Poznajem te po imenu, i ti si našao naklonost preda mnom.’
13
Ako sam, dakle, našao naklonost pred tobom, otkrij mi svoje puteve da bih te poznavao i da bih i dalje nalazio tvoju naklonost. Uzmi u obzir da je ovaj narod tvoj narod.“
14
Gospod na to reče: „Ja lično ću poći s tobom, i tako te uspokojiti.“
15
Mojsije reče: „Ako ti lično ne pođeš sa nama, ne izvodi nas odavde gore.
16
Kako će se znati da sam našao naklonost pred tobom, ja i tvoj narod, ako ne po tome što ćeš poći sa nama? Po tome ćemo se razlikovati, ja i tvoj narod, od svih drugih naroda na zemlji.“
17
Gospod reče Mojsiju: „Učiniću sve što si tražio, zato što si našao naklonost preda mnom i zato što te poznajem po imenu.“
18
Mojsije zamoli: „Pokaži mi svoju slavu.“
19
„Učiniću da moja dobrota prođe pored tebe – reče Gospod – i izgovoriću pred tobom svoje ime Gospod. Smilovaću se kome hoću da se smilujem, i iskazaću milosrđe kome hoću da iskažem milosrđe.
20
Moje lice ne možeš videti – reče – jer nijedan čovek me ne može videti i ostati u životu.“
21
Gospod reče: „Evo, ovde kod mene je jedno mesto; stani na ovu stenu.
22
Kad moja slava bude prolazila, staviću te u procep stene i zakloniti te svojom rukom dok ne prođem.
23
Onda ću skloniti svoju ruku, pa ćeš me videti s leđa. No, moje lice se ne može videti.“
Settings