Savlovo obraćenje
1
Savle je, u međuvremenu, i dalje ljutito pretio da će pobiti učenike Gospodnje. Zato je otišao kod Prvosveštenika
2
i od njega zatražio pismeno odobrenje za sinagoge u Damasku, da ako nađe sledbenike Puta Gospodnjeg, bilo muškarce ili žene, može da ih svezane sprovede u Jerusalim.
3
Kada se približio Damasku, odjednom ga je obasjalo jako svetlo sa neba.
4
Tada je pao na zemlju i začuo glas koji mu reče: „Savle! Savle! Zašto me progoniš?“
5
„Ko si ti, Gospode?“ – upitao je Savle. „Ja sam Isus koga ti progoniš“ – odgovori glas.
6
„A sad ustani i uđi u grad i tamo će ti se reći šta treba da radiš.“
7
Savlovi pratioci su zanemeli; čuli su glas, ali nisu videli nikoga.
8
Kada je Savle ustao sa zemlje, otvorio je oči, ali ništa nije mogao da vidi, tako da su ga uzeli za ruku i doveli u Damask.
9
Tri dana nije mogao da vidi, a za to vreme nije ni jeo ni pio.
Settings