2. Dnevnika 6:1-25
1
Tada Solomon reče: „Gospod je rekao da će prebivati u gustoj tami.
2
Ja sam ti sagradio veličanstveni Dom, stan gde ćeš prebivati doveka.“
3
Zatim se car okrenuo i blagoslovio sav zbor Izrailjev, dok je sav zbor Izrailjev stajao.
4
Tada reče: „Neka je blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, koji je svojom rukom izvršio ono što je svojim ustima obećao mome ocu Davidu, rekavši:
5
’Od dana kad sam izveo svoj narod iz Egipta, nisam izabrao grad među svim plemenima Izrailjevim da se sagradi Dom gde bi prebivalo moje ime. Nisam izabrao nijednog čoveka da vlada Izrailjem, mojim narodom.
6
Eto, izabrao sam da u Jerusalimu bude moje ime i izabrao sam Davida da vlada nad mojim narodom Izrailjem.’
7
Moj otac David je naumio da sazida Dom imenu Gospoda, Boga Izrailjevog.
8
No, Gospod reče mome ocu Davidu: ’Dobro si učinio što si u svom srcu naumio da sazidaš Dom mome imenu.
9
Ipak, nećeš ti sagraditi Dom, nego će tvoj sin, koji je potekao iz tvojih bedara, sagraditi Dom mome imenu.’
10
Gospod je održao obećanje, te sam ja nasledio svoga oca Davida na Izrailjevom prestolu, kako je Gospod obećao, i izgradio Dom imenu Gospoda, Boga Izrailjevog.
11
Postavio sam i Kovčeg, gde je savez Gospodnji, koji je on sklopio sa sinovima Izrailjevim.“
12
Solomon je stao pred žrtvenik Gospodnji, ispred sveg zbora Izrailjevog i ispružio ruke.
13
Napravio je bronzano postolje i postavio ga na sredinu dvorišta. Bilo je dugo i široko pet lakata i tri lakta visoko. Tada je stao na njega, kleknuo ispred sveg zbora Izrailjevog, ispružio ruke prema nebu
14
i rekao: „O, Gospode, Bože Izrailjev, nema Boga kao što si ti ni na nebesima ni na zemlji, koji čuvaš savez i milost svojim slugama koji hodaju pred tobom svim svojim srcem.
15
Ti si ispunio što si rekao svome sluzi, mome ocu Davidu; što si rekao svojim ustima, to si izvršio svojom rukom, kao što je to danas.
16
A sad, Gospode, Bože Izrailjev, održi što si obećao svome sluzi, mome ocu Davidu, kad si rekao: ’Neće ti nestati potomka preda mnom koji će sedeti na Izrailjevom prestolu, samo ako tvoji sinovi budu pazili na svoj put i hodili po mom Zakonu, kao što si ti hodio preda mnom.’
17
A sad, Gospode, Bože Izrailjev, neka se ispuni tvoja reč, koju si rekao svome sluzi Davidu.
18
Ali zar će Bog zaista boraviti na zemlji sa ljudima? Ni najviša te nebesa ne mogu obuhvatiti, a kamoli ovaj Dom što sam sagradio.
19
Obazri se na molitvu sluge svoga i na njegovu molbu, Gospode Bože; poslušaj vapaj i molitvu, koju sluga tvoj upućuje pred tobom.
20
Neka tvoje oči motre na ovaj Dom i danju i noću, prema mestu za koje si rekao da ćeš tu staviti svoje ime, kako bi čuo molitvu koju ti sluga tvoj upućuje na ovom mestu.
21
Počuj preklinjanje svoga sluge i svoga naroda Izrailja kojim se mole na ovom mestu. Poslušaj s neba, s mesta gde prebivaš – poslušaj i oprosti.
22
Kad neko zgreši protiv svog bližnjega, te se od njega traži da se zakune, i on dođe i zakune se pred tvojim žrtvenikom u ovom Domu,
23
ti čuj s nebesa i deluj, te osudi onoga koji je učinio bezakonje svaljujući na njegovu glavu prema onome što je učinio. A pravednika nagradi prema njegovoj pravednosti.
24
Ako tvoj narod Izrailj bude poražen od neprijatelja zato što su zgrešili protiv tebe, ali se pokaju pred tobom i daju slavu tvome imenu, pa se pomole i preklinju za milost pred tobom u ovom Domu,
25
ti čuj na nebesima i oprosti greh svoga naroda Izrailja, i vrati ih u zemlju koju si dao njima i njihovim ocima.
Settings