1. Samuilova 2:1-11
1
Ana se zatim pomolila ovim rečima: „Veseli se moje srce u Gospodu, Podiže se rog moj u Gospodu. Usta moja likuju nad dušmanima mojim, jer se radujem tvojemu spasenju.
2
Niko nije svet kao što je Gospod; nema nikog osim tebe, i nema Stene kao što je Bog naš.
3
Ne množite reči uznosite, nek iz vaših usta oholost ne izlazi, jer Gospod je Bog Sveznajući, on prosuđuje dela čovekova.
4
Luk se lomi junacima, a posrnuli se opasuju snagom.
5
Nekad siti za hleb se unajmljuju, a nekad gladni ne gladuju više. Nerotkinja rađa sedmoro, a majka mnogih sinova sahne.
6
Gospod usmrćuje i oživljuje, u Svet mrtvih spušta i odande podiže.
7
Gospod daje siromaštvo i bogatstvo, ponižuje i uzvisuje.
8
Siromaha diže iz prašine, iz bunjišta diže ubogoga, da ih posadi s plemićima, i dodeli im počasna mesta. Jer Gospodnji su stupovi zemlje, na njima je osnovao vaseljenu.
9
On čuva stope svojih vernih, a opaki će propasti u tami, jer snagom čovek neće nadvladati.
10
Propašće oni što se protive Gospodu, Gospod će na njih zagrmeti s nebesa. On će suditi krajevima zemlje, svome caru on će dati snagu, uzvisiće rog pomazaniku svome.“
11
Elkana se vratio svojoj kući u Ramu, a dečak je služio Gospodu pod nadzorom Ilija sveštenika.
Settings