Psalmi 2
Pobuna naroda 1–3
1
Zašto li se bune narodi, šta to ljudi uzalud smišljaju?
2
Carevi se sveta prikupljaju, knezovi se s njima savetuju, da navale složno na Gospoda i na njegovog Pomazanika:
3
„Zbacimo sa sebe okove njihove, strgnimo sa sebe sveze njihove!“
Gospod se smeje njihovoj zaveri 4–6
4
Smeje se onaj što na nebesima stoluje, Gospod se to njima podruguje.
5
On im onda u gnevu progovara, jarošću ih svojom užasava:
6
„Cara svoga ja sam postavio, na Sionu, svetoj gori svojoj.“
Božija odredba i vlast Sina 7–9
7
Objaviću odluku Gospodnju. On mi reče: „Ti si Sin moj, danas si se meni rodio.
8
Traži od mene, i daću ti u nasledstvo puke, i krajeve zemaljske da ti budu imovina.
9
Slomićeš ih gvozdenom palicom, razbićeš ih kao posudu od gline.“
Poslednje upozorenje i poziv na podložnost 10–12
10
Zato, carevi, budite razumni, primite nauk, vladari zemaljski!
11
Služite Gospodu u strahu, s trepetom se radujte.
12
Volite Sina, da mu gnev ne plane, pa da propadnete na svom putu, jer gnev njegov za tren oka plane. Blago svakom ko u njemu utočište traži!
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.
Study note