Psalmi2

Pobuna naroda

Zašto li se bune narodi, šta to ljudi uzalud smišljaju?

Carevi se sveta prikupljaju, knezovi se s njima savetuju, da navale složno na Gospoda i na njegovog Pomazanika:

„Zbacimo sa sebe okove njihove, strgnimo sa sebe sveze njihove!“

Smeje se onaj što na nebesima stoluje, Gospod se to njima podruguje.

On im onda u gnevu progovara, jarošću ih svojom užasava:

„Cara svoga ja sam postavio, na Sionu, svetoj gori svojoj.“

Objaviću odluku Gospodnju. On mi reče: „Ti si Sin moj, danas si se meni rodio.

Traži od mene, i daću ti u nasledstvo puke, i krajeve zemaljske da ti budu imovina.

Slomićeš ih gvozdenom palicom, razbićeš ih kao posudu od gline.“

Zato, carevi, budite razumni, primite nauk, vladari zemaljski!

Služite Gospodu u strahu, s trepetom se radujte.

Volite Sina, da mu gnev ne plane, pa da propadnete na svom putu, jer gnev njegov za tren oka plane. Blago svakom ko u njemu utočište traži!