Srpski

Jezekilj37

Dolina suvih kostiju

1
Ruka se Gospodnja spustila na mene. Gospod me je poneo svojim Duhom i postavio me usred doline pune kostiju.
2
Proveo me je oko njih, i gle, bilo ih je veoma mnogo po dolini. Bile su veoma suve.
3
Rekao mi je: „Sine čovečiji, mogu li da ožive ove kosti?“ Ja odgovorih: „To samo ti znaš, Gospode Bože.“
4
On mi reče: „Prorokuj ovim kostima i reci im: ’Suve kosti, čujte reč Gospodnju!
5
Govori Gospod Bog ovim kostima: evo, udahnuću svoj Duh u vas i oživećete.
6
Staviću na vas žile, obložiću vas mesom, i navući na vas kožu. Udahnuću u vas duh i oživećete. Tada ćete znati da sam ja Gospod.’“
7
Ja sam prorokovao kako mi je zapovedio. I dok sam ja prorokovao, začuo se zvuk kao klepet; kosti su se pribirale jedna uz drugu.
8
Pogledao sam, i gle, na njima su se pojavile žile i meso, preko njih se navukla koža, ali nije bilo duha u njima.
9
Gospod mi reče: „Prorokuj duhu, prorokuj, sine čovečiji, i reci duhu: ’Govori Gospod Bog: od četiri vetra dođi, duše, i dahni u ove pobijene da ožive.’“
10
Ja sam prorokovao kako mi je zapovedio, i duh je došao u njih; oni su oživeli i stali na svoje noge, vojska veoma, veoma velika.
11
On mi reče: „Sine čovečiji, ove kosti su sav dom Izrailjev. Oni, evo, govore: ’Osušiše nam se kosti, nadu smo izgubili; propadosmo!’
12
Zato prorokuj i reci im: ’Govori Gospod Bog: evo, ja ću otvoriti vaše grobove i podići vas iz vaših grobova, moj narode, i dovesti vas u zemlju Izrailjevu.
13
I znaćete, da sam ja Gospod, moj narode, kad otvorim vaše grobove i podignem vas iz vaših grobova.
14
Udahnuću svog Duha u vas i oživeću vas, pa ću vas smestiti u vašu zemlju. Tada ćete znati da sam to ja, Gospod, rekao i učinio – govori Gospod Bog.’“

Ponovno ujedinjenje Izrailja i Jude

15
Dođe mi reč Gospodnja:
16
„Ti, sine čovečiji, uzmi jedno drvo i napiši na njemu: ’Juda, i njegov saveznik, narod Izrailjev.’ Onda uzmi drugo drvo i napiši na njemu: ’Josif, drvo Jefremovo, i njegov saveznik, sav dom Izrailjev.’
17
Sastavi ih jedno s drugim, da budu jedno u tvojoj ruci.
18
Kada te tvoji sunarodnici upitaju: ’Nećeš li da nam kažeš šta ovo znači?’,
19
ti im reci: ’Govori Gospod Bog: evo, ja ću uzeti drvo Josifovo, koje je u ruci Jefremovoj i plemena Izrailjevih, njegovih saveznika, pa ću ga sastaviti s Judinim drvetom i sjediniti ih u jedno drvo. I postaće jedno drvo u mojoj ruci.’
20
Neka drveta, na kojima si to napisao, budu u tvojoj ruci pred njihovim očima.
21
Reci im: ’Govori Gospod Bog narodu Izrailjevom: uzeću narod Izrailjev iz naroda među koje su otišli, pa ću ih skupiti i dovesti u njihovu zemlju, i sjediniti ih u jedan narod.
22
Učiniću ih jednim narodom u zemlji, na gorama Izrailjevim, i jedan će car biti car nad svima njima. I neće više biti dva naroda, niti će ikad više biti podeljeni na dva carstva.
23
Više se neće skrnaviti svojim idolima, svojim gadostima i svim svojim prestupima. Izbaviću ih od svih njihovih otpadničkih dela kojima su grešili, i očistiću ih. Tada će mi biti narod, a ja ću im biti Bog.
24
Moj sluga David će im biti car, i svi će oni imati jednog pastira. Slediće moje sudove, čuvaće moje uredbe i vršiće ih.
25
Nastaniće se u zemlji koju sam dao svome sluzi Jakovu, u kojoj su živeli i vaši očevi. U njoj će doveka živeti i vaši sinovi, i sinovi vaših sinova, a moj sluga David biće im knez zauvek.
26
Sklopiću sa njima savez mira; biće to večni savez sa njima. Ja ću im dati zemlju i umnožiću ih, i postaviću zauvek svoje Svetilište među njih.
27
Moje će Prebivalište biti među njima; ja ću im biti Bog, a oni će mi biti narod.
28
Kad moje Svetilište bude zauvek među njima, narodi će znati da ja, Gospod, posvećujem Izrailja.’“
Settings

Reading style

Typeface

Font size 19px

Reading width 75 chars

Options