Psalmi 139:12-21
12
od tebe me ni tama ne skriva i noć poput dana sija, jer i tama ti je kao svetlo!
13
Da, ti si mi nutrinu stvorio, satkao me u utrobi majke moje!
14
Hvaliću te što sam takav sazdan, zapanjujuće divan, što su ti dela čudesna; a duša je moja toga dobro svesna.
15
Moje kosti tebi nisu sakrivene bile, dok sam bio stvaran na tajnome mestu; dok sam bio oblikovan u dubini zemlje.
16
Oči su me tvoje ko zametak gledale; u tvojoj su knjizi zapisani dani moji određeni, a da još ni jedan od njih postojao nije!
17
I kako su mi dragocene tvoje misli, Bože! Kako ih je mnogo kad se zbroje!
18
Da ih brojim, više ih je nego peska; a kada se probudim, još uvek sam sa tobom.
19
O, Bože, kad bi hteo zlikovca da smakneš! Odlazite od mene, krvnici!
20
Oni protiv tebe spletkare, laži o tebi šire tvoji protivnici.
21
O, Gospode, zar da ne mrzim te što tebe mrze? Bogoboraca se gnušam!
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.