Elijujeva unutrašnja potreba da govori
15
A oni su se smeli i više ne uzvraćaju, sasvim su ostali bez reči.
16
Zašto da čekam kada ne govore, samo stoje i više ne uzvraćaju?!
17
A sada ću ja svoje da kažem, mišljenje ću svoje da iznesem.
18
Jer prepun sam reči, iz utrobe moje duh me na to tera.
19
Evo, poput vina bez oduška utroba je moja, raspukla bi se ko mešina nova.
20
Moram da govorim, da sebi oduška dam; otvoriću usne svoje da bih uzvratio.
21
Neću da gledam ko je ko, nikome da laskam neću.
22
Pa ja i ne umem da laskam, jer bi me odmah uzeo Sazdatelj moj!
Settings