Najava opsade Jerusalima (priča o loncu)
1
Dođe mi reč Gospodnja devete godine, u desetom mesecu, desetog dana:
2
„Sine čovečiji, zabeleži ovaj dan, upravo ovaj dan, jer je car vavilonski na ovaj isti dan opseo Jerusalim.
3
Ispričaj priču odmetničkom domu. Reci im: ’Govori Gospod Bog: Pristavi kotao; pristavi ga i nalij vodu u njega.
4
Stavi u njega komade mesa, sve najbolje komade, but i plećku, i napuni ga najboljim kostima.
5
Uzmi najbolje grlo sitne stoke i naslaži kosti ispod njega. Neka dobro uzavri, tako da se i kosti skuvaju u njemu.
6
Zato govori Gospod Bog: Teško krvničkom gradu, kotlu koji je zagoreo, a čija zagorelina nije uklonjena! Isprazni ga komad po komad; za njega se neće bacati žreb.
7
Jer njegova je krv još u njemu: stavio ju je na golu stenu; nije je prolio na zemlju da je pokrije prašina.
8
I ja ću ostaviti njegovu krv na goloj steni, nepokrivenu, da plane gnev i da se izvrši osveta.
9
Zato govori Gospod Bog: Teško krvničkom gradu, jer ću naložiti veliki oganj!
10
Stavi mnogo drva, podloži vatru, skuvaj meso, umešaj začine; neka kosti zagore.
11
Zatim ga stavi praznog na užareni ugalj da se zagreje, tako da se bronza usija, pa da zagorelina u njemu sagori.
12
Mukotrpan je to posao! Zagorelina se ne skida s njega čak ni ognjem.
13
Razvratnost je u tvojoj nečistoti! Zato što sam te čistio, a ti se nisi dala očistiti od svoje nečistote, nećeš se više očistiti od svoje nečistote, dok ne iskalim svoj gnev na tebi.
14
Ja, Gospod to sam rekao; to dolazi i to ću učiniti. Neću odustati, neću se sažaliti, neću se smilovati. Bićeš kažnjena zbog svojih puteva i svojih dela – govori Gospod Bog.’“
Settings