Propovednik 2:1-13
1
Kazao sam u svom srcu: „Hajde da oprobam uživanje, da dobro uživam.“ Ali, gle, i to je prolazno!
2
Za smeh sam kazao: „Budalast je“; i za uživanje: „Koja mu je svrha?“
3
Duboko sam razmišljao o zadovoljstvu tela u vinu – dok mi je srce mudrošću vođeno bilo – o prihvatanju bezumlja, dok ne otkrijem kakva je korist ljudima od onoga što rade pod nebesima za malo dana života svoga.
4
Velike sam stvari sebi napravio: izgradio sam kuće, vinograde zasadio.
5
Uredio sam vrtove i parkove, u njima posadio razno voće.
6
Napravio sam jezera sa vodom za natapanje mlade šume.
7
Doveo sam sluge i sluškinje, pored onih koji su mi pripadali po rođenju u kući. Imao sam stoke, mnoga krda i stada, više od svih koji su pre mene vladali u Jerusalimu.
8
Nakupio sam i srebro, zlato, blago od careva i okolnih oblasti. Obezbedio sam pevače, pevačice, uživanja ljudska i mnoge žene.
9
Postao sam moćan, uzvisio sam se više od svih svojih prethodnika u Jerusalimu, a i dalje sam bio mudar:
10
Svojim očima nisam uskratio nijednu želju i srcu nisam uskratio nijedno uživanje. Jer, srce se moje radovalo u svim mojim poduhvatima i to mi je bila nagrada za sav trud moj.
11
A onda sam razmišljao o svim svojim delima koje sam preduzeo svojeručno, o trudu koji sam uložio. I gle, sve je prolazno i jurenje vetra, bez koristi pod kapom nebeskom!
12
Zatim sam se posvetio razmišljanju o mudrosti, bezumlju i gluposti. Šta više da uradi carev naslednik nakon onog što je već urađeno?
13
Shvatio sam da je mudrost bolja od gluposti kao što je svetlost bolja od tame.
Settings