Krugovi zamornog ponavljanja
4
Pokolenje dolazi, pokolenje odlazi, a zemlja traje doveka.
5
Sunce izlazi, sunce zalazi, žuri na svoje mesto odakle izlazi.
6
Vetar ide na jug i kruži na sever, kovitla li kovitla, da se ponovo kružeći vrati.
7
Sve reke u more teku, a more nije puno; i tamo odakle teku reke, vraćaju se da opet teku.
8
Sve je to zamorno i niko to ne može da iskaže. Oko se nije nagledalo i uho se nije zasitilo slušanja.
9
Jer šta se već zbilo, opet će da se zbude; i šta se radilo, opet će da se radi. Baš ništa novo nema pod kapom nebeskom.
10
Zar ima nečeg da neko kaže: „Vidi, ovo je novo.“ Već od davnina, pre nas toga je bilo.
11
Nema sećanja na ono prošlo, kao što nema sećanja kod onih koji tek dolaze na ono što još nije došlo.
Settings