Psalmi10

Vapaj za Božijim prisustvom

Zašto, Gospode, stojiš daleko? Što se skrivaš u vreme nevolje?

Opaki, nadmeni, ljuto goni ubogog, u spletke ga hvata koje je ispleo.

Jer opaki se hvali žudnjama svog srca, pohlepni proklinje, prezire Gospoda.

U svojoj ga oholosti on ne traži, nema Boga ni u jednoj misli svojoj.

Taj uvek uspeva na svojim stazama, na sudove tvoje on s visoka gleda, i svojim se dušmanima ruga.

On u srcu kaže: „Ništa mene neće uzdrmati, zlo me nikad zadesiti neće.“

Usta su mu puna kletve, laži i uvrede, a muka i nevolja pod jezikom njegovim.

U dvorištu vreba iz zasede, iz potaje ubija nevinoga, iz skrovišta motri nemoćnoga.

Kao lav on vreba u šipražju, u zasedi čeka da ulovi ubogoga; u svoju ga mrežu hvata i odvlači.

Bespomoćne lomi i obara, oni mu u kandže dopadaju.

On govori u srcu: „Bog zaboravlja, skriva lice, nikada on to neće videti.“

Ustani, Gospode, digni svoju ruku, Bože, ponizne nemoj zaboraviti!

Zašto opaki da prezire Boga, zašto da u svom srcu kaže: „Ti me nećeš za to pitati“?

Ali, ti to ipak vidiš, jer posmatraš muku i nevolju, da stvar uzmeš u svoje ruke. Nemoćni se oslanja na tebe, sirotome ti si pomoćnik.

Slomi ruku opakome, zlome, pa kad tražiš njegovu opakost, ni traga od nje da ne nađeš.

Gospod je car u veke vekova, nestaće narodi sa njegove zemlje.

Ti, Gospode, čuješ čežnju poniznih, hrabriš ih, uho svoje priklanjaš,

da daš pravo sirotome i ugnjetenom, da čovek na zemlji ne zadaje više strah.